31 јануар 2018
QUEENS OF THE
STONE AGE, album Villains (2017)
QOTSA su krajem
avgusta 2017.god izdali svoj sedmi album po redu, pod nazivom Villains. Dala sam dovoljno vremena i sebi i albumu, i
nakon par meseci neprekidnog preslušavanja mogu slobodno reći da je ovo
najbolji album koji sam čula u 2017. godini, a obzirom da ovim tekstom otvaram
i novu godinu, sad sam sigurna da nisam pogrešila. U međuvremenu objavili su i
novi spot za pesmu The way you used to do, pa i povod da posvetim tekst ovom
sjajnom muzičkom izdanju. Izuzetno dinamičan, kao i sama pesma, ali jedan spot
ne čini celokupan utisak o samom albumu. Ovo izdanje traži punu pažnju i posvećeno
slušanje.
 |
| foto Wikipedia |
Album otvara
pesma Feet don’t fail me čiju bazu
čine rani radovi Davida Bowie-ja, njegov rock zvuk sedamdeset, koju krasi i fantastičan
stih današnjice To be so civilized, One must tell civil
lies, koji je čak i
otpevan u klasičnom bouvijevskom stilu. Baza sedamdesetih u samom zvuku oseća se i u pesmi The evil has landed, koja je odsvirana kao klasični Zeppelin, čak i
gitarski rifovi pa i sam zvuk gitare neverovatno vuku na ovaj klasik-rok bend.
Uz ove dve pesme koje zbog svoje baze zvuče pomalo retro, a u klasičnom QOTSA
rok stilu napravljene su Domesticated
animals i The way you used to do.
Urađene u sjajnom rok ritmu i takvog tempa da se noge same dižu da igraju.
Naravno posebnu
pažnju bih skrenula na pesme Fortress i Villains of circumsance kojom se
zatvara ovaj album, zato što su to pesme koje ne ulaze u uvo na prvo slušanje.
Ali ako se obrati pažnja na njih prosto se tako zalepe da ih kasnije teško
izbacite iz ušiju i glave. Izuzetno snažne pesme, urađene moćno, pomalo mračne,
a posebno Villains koja je i otpevana iz dubine duše, koja raste iz klasične
psihodelije a završava kao rok cepačina.
Ovo je album
izuzetno snažnog zvuka, ubedljivog roka i žestine, uz neizostavan utisak da se
kao podloga oseća miks klasičnih rokera
sedamdesetih. Odlična kombinacija ovog miksa donosi uspešan album i drugačiji
zvuk. U celosti gledano, možda su me samo jedna ili dve pesme ostavile
ravnodušnom na celom albumu, što je u današnjim muzičkim izdanjima velika
stvar. Ne treba ni zanemariti činjenicu da na ovom albumu stoji i producentski
potpis Marka Ronsona, koji QOTSA donosi senzualni prizvuk, uz svu sirovost
žestokog, iskonskong roka, savršeno upakovano uz specifičan stil pevanja frontmena
benda. Definitivno potvrđujem najbolje izdanje u prethodnoj godini. Obavezno je
makar samo preslušati!
