23 април 2017
DEPECHE MODE,
album Spirit (2017)
Sredinom marta Depeche mode su me obradovali novim
studijskim albumom, 14-im po redu, pod nazivom Spirit. Na ovaj album smo čekali četiri godine, a o veličini benda
je izlišno pričati jer su karte za turneju Global
Spirit Tour prodate mesecima unapred
iako se od tog trenutka na objavljivanje albuma čekalo još par meseci, pa samo ovaj
podatak dovoljno govori o njima i njihovom
značaju u muzičkom svetu. Depeche mode su bend koji se dosta menjao kroz svoju
karijeru i dobro su nosili te promene, a istovremeno su uspevali da ostanu
verni svom karakterističnom i prepoznatljivom zvuku.
Na prvo slušanje albuma Spirit stekla sam utisak da je ovaj album nekako nastavak prethodnog
(Delta Machine), uglavnom usporenog
ritma, mračno-depresivnih boja, možda i za
nijansu mračnije nego što smo na to od njih navikli, pa mi se učinilo i pomalo
dosadnim taj nedostatak dinamike. Međutim, ovaj album zaista mora vrlo pažljivo
da se sluša i zahteva ozbiljno udubljivanje u tekstove. Prvi utisak me
prevario, jer je ovo album koji u više pesama nosi i političke poruke, što
njima nije svojstveno, kao i kritike društvu, očigledno nastale globalnim
promenama, pa su i poruke globalne i odnose se na sve slušaoce širom sveta, a upućene
su i mlađim generacijama. Glavne pojave na koje se ukazuje odnose se na
dezinformacije, pogrešne lidere, neobrazovane čitače, apatije oklevanja, uz
poziv na buđenje…Muzički posmatrano glavna karakteristika je tehno linija
klavijatura i bluzerska gitara, kao njihov zaštitni znak iz devedesetih, kao na
albumu Violator.
Pesma koja otvara album, Going Backwards se polako razvija uz teške bas deonice i nervoznu
melodiju koja se ponavlja, uz glavnu poruku u refrenu Because there's nothing inside,We feel nothing inside. Prvi singl
koji je izdat kao najava albuma je pesma Where’s
the revolution u stvari je odgovor na današnje naslovnice i glavne vesti. Po
tekstu i porukama podseća me na Policy of
truth, dok je Policy nosila
poruku za to vreme i tadašnje generacije koje su odrastale, Where’s the revolution nosi poruku za
nove generacije koje odrastaju u današnje vreme, uz najbolju deonicu u pesmi i glavnu
poruku The train is coming…get on board!
Sa ovom pesmom su ujedno dokazali da su i
dalje u stanju da naprave stadionski hit, pa ne čudi što je baš ova pesma
izabrana da bude prvi singl.
You
move
je pesma koju su partnerski napisali dvojac Gore-Gahan i koja mi je privukla
pažnju već na prvo slušanje jer zvuči pomalo konfuzno, uz dosta promena
melodija uz izvorni zvuk klavijatura koji se pojavljuje u deonicama, ali bas
linije joj daju određenu dubinu i time pravu mračnu stranu kakvu samo Depeche mode
umeju da naprave. Dugo sam se dvoumila da li mi je ovo i najbolja pesma sa
albuma ili je to ipak So much love? Ovo je još jedna klasična DM pesma, bržeg
ritma i po načinu gradjenja i brzini ritma najviše me podseća na njihov hit I feel loved. Čini mi se da može doći iz
bilo kog vremena te isto tako može i pripadati bilo kom vremenu. Možda zbog te
svoje vremenske univerzalnosti i klasičnog DM zvuka ipak mi se čini kao
najbolja na albumu. Izdvojila bih i još No
more(This is the last time) koja ima najviše primesa klasične pop pesme iz
osamdesetih, odradjene u njihovom stilu, sa zrelošću u zvuku koju su dobili tokom
decenija rada i postojanja na muzičkoj sceni.
Iako mi se iz prve učinilo da je ovo album koji će
poslužiti samo radi pokretanja još jedne turneje, ipak je Spirit mnogo više od
toga.
Ivana Ranković
