24 децембар 2017
LAČNI FRANZ,
22.12.2017., BEOGRAD, DOM OMLADINE
Slovenački bend
Lačni Franz je je ove godine rešio da nam ulepša predpraznične dane svojim
gostovanjem u Domu omladine. Ovaj put nismo morali da čekamo devet godina između
dva gostovanja, a i oni su u istom sastavu kao pre tri godine. Set lista je
sadržala mešavinu starih hitova i novih
pesama. Imali smo prilike da čujemo Svako dobro, Daj pusu, Ja vraćam sunce u
svoj dan, ali i Naj ti poljub nariše ustnice,Na svoji strani, Čakaj me, Ne mi
dihat, Zarjavele trobente, Zadnja večerja, i legendarnu Praslovan.
Momci u bendu
odlično prate Zorana Predina, a i dalje zvuče žestoko, rokerski i pre svega
savršeno uvežbano. Ali, kao i posle koncerta u Mixeru, ostaje i dalje utisak da
u toj odličnoj svirci nedostaje onaj stari dodir nekadašnjih članova i ono
savršenstvo muziciranja koje ih je odvajalo od svih drugih bendova ex-YU scene
i po čemu su se izdvajali u ono vreme. Taj zvuk živih nastupa je bio obeležje
Lačnog Franza koje je zadalo zadatak i postavilo nedostižan nivo za sve ostale
bendove onog vremena.
Za razliku od tih vremena, kada smo se svi gurali u sali
SKC-a kako bismo uživali u svirci i pesmama, sinoć je primetno bilo koliko je
tehnologija uzela stvari u svoje ruke jer je u prvim redovima bilo mnogo
važnije napraviti dobar selfi sa bendom u pozadini i postavljati slike na
društvene mreže, jer je većina u novom vremenu postala opterećena time da
pokaže kako se dobro provodi umesto da se stvarno dobro provodi i učestvuje u
koncertu.
Dobar deo publike, čini mi se, čini ista ona publika iz 80-ih, samo
vidno starija za koju deceniju, a na mesto onih koji nisu mogli biti pristuni,
tek po koje mesto popunile su mlađe generacije, neke su čak i roditelji doveli.
Uglavnom, publika je ostala u istom broju već decenijama, ali u ovoj zemlji i
to smatram uspehom. I baš zato što je to većinski publika koja je pesme Lačnog
Franza zavolela i naučila na slovenačkom, smeta mi što su pojedini stari hitovi
prepevani na srpsko-hrvatski (ili kako god bi danas nazvali taj zajednički
jezik), baš u verziji kako smo čuli Na svoji strani, Čakaj me, Zadnja večerja.
Mislim da je to greška, jer je dobar deo publike zbunjen, pa peva pesme u
originalu, na slovenačkom, dok Zoran peva neke druge reči, pa ne možemo baš
učestvovati u pesmi, jer se više borimo sa tekstom pesama. Takođe ne sviđa mi
se promena ritma u pesmi Praslovan, naročito u refrenu koji je ubrzan. Zapravo,
prošli put u Mixeru mi je nedostajala harmonika, ali sad sam zaključila da bi
to moglo sve dobro da se izvede i na klavijaturama da ritam nije ubrzan, jer je
odjednom to za mene postala neka nova pesma, a emocije koje inače nosi
Praslovan time su se izgubile. Baš i jeste suština u celoj pesmi njen
originalni ritam, pa uz to i harmonika. Volela bih da ovoj pesmi vrate
originalnu notu.
Da ne ispadne da
iznosim samo primedbe, daleko je od toga, ali nikako ne mogu da iz sećanja
istrgnem nekadašnji zvuk benda, mada sam svesna da je ovo
neka nova priča, ali uvek me vuče na ono staro. I uvek uz setu prizivam
u svojim sećanjima koncert iz SKC-a iz 2005.godine (kao i sve one koje sam
odgledala tokom 80-ih) i sa tugom pomislim za koliko divnih svirki smo ostali
uskraćeni tokom turobnih godina raspada SFRJ. I zato što mi je to pitanje često
u pameti, zato se svaki put iz sveg srca zahvalim Zoranu Predinu kad vidim da i
dalje radi, svira, stvara neke nove
pesme. I zato ću uvek biti na svakom koncertu Lačnog Franza, i ma koliko malih
primedbi imala, uvek ću biti neizmerno srećna što imam priliku da ih opet
slušam uživo i uživam.
Ivana Ranković
Savrseno opisano! Moj utisak je potpuno isti.
ОдговориИзбришиHvala za divan tekst!!!