24 новембар 2017
KASABIAN, 04.11.2017.,BEČ,
HALLE GASOMETER
Ranije sam već
pisala o bendu Kasabian i njihovom nastupu u Inđiji pre RHCP. Nakon deset
godina od tada ukazala mi se prilika da ih ponovo gledam uživo, ovaj put u
okviru njihove turneje. Iako su okolne zemlje već imale dovoljno sluha da ih
stave na listu headlinera u svojim festivalima (InMusic festival u Zagrebu,
Ejekt festival u Atini i Sziget festival u Budimpešti), kod nas je još uvek
teško prepoznati šta je trenutno in u
svetu i potruditi se da se koncertna publika obraduje bendovima koji imaju
aktuelna izdanja (ovo važi i za Queens of the stone age, iako već postoji
najava za njihovo gostovanje na InMusic festivalu 2018. u
Zagrebu). Ovo je možda i preporuka Exitu, kao jedinom našem festivalu koji još
uvek prati neke aktuelnosti.
Za Kasabian u
Beču rezervisana je hala Gasometer, za koju baš i nemam neku posebnu preporuku,
više savet za one koji će odlaziti tamo na koncerte. Akustika same sale i nije
baš za pohvalu, ventilacija očajna, a ostavljanje jakni u garderobu preskočiti
ako se ikako ukaže takva mogućnost. Nivo (ne)organizovanosti liči na naš, pa se
osećamo domaće, ali eto i potvrde da i na drugim mestima to sve može loše
izgledati. Preuređeni gasni rezervoari dobro izgledaju i zanimljive su
arhitektonske ideje i rešenja, kako su prilagođeni današnjim potrebama
poslovnog sveta, ali i mesto stanovanja i kulturnih dešavanja. No, samo je
trebalo još malo poraditi na organizaciji
unutar samog prostora.
Sve ovo nije
umanjilo radost dolaska na koncert Kasabian. Dobar deo publike čine Britanci.
Uredno smo saslušali predgrupu The Slaves i sa nestprljenjem dočekali izlazak
Kasabian na scenu. Koncert počinju sa Ill Ray (The King) a publika ih
gromoglasno dočekuje i odmah počinje da peva zajedno sa Tomom. U nastavku je
Bless this acid house, i odmah primećujem da su sa liste izbacili Bumblebee.
Ova set lista se ređe pojavljivala na koncertima ove turneje i baš je na ovom
morala biti. Izbaciti Bumblebee je zločin prema publici. Ne znam odakle im
ideja da to urade?! Momci, šta se desilo? Tačno smo krajcovani za tu pesmu. Jedna
od boljih pesama za dizanje atmosfere i pokretanje publike na skakanje i
đuskanje, čekala sam da to Kasabian majstorski urade uživo znajući kakvi su
muzičari, specijalno sam se oštrila za tu pesmu i žao mi je što su to uradili. No, sve što su
odsvirali bilo je na njihovom nivou, očekivano, jer se zna da su oni jedan od
onih bendova koji zvuče čak bolje uživo nego studijski. Ako neka pesma na
albumu ima prizvuk popa uživo će sigurno
dobiti rokersku notu i čvršći zvuk. Verovatno bi utisak bio još bolji da je
sala akustičnija i da nije postojao jedan konstantni bit koji se u pozadini
provlačio i kvario sam utisak. Tom odlično peva jer u pojedinim deonicama
pesama čuje se samo opšta buka, ali on i dalje nepogrešivo drži melodiju, te
tako svi uspevamo da ostanemo u pesmi.
Izuzev što mi je
nedostajalo da čujem Bumblebee nemam nikakvih primedbi na izbor pesama, jer sve
pesme znam samo možda neke volim više. Naročito sam oduševljena što sam Stevie i
Treat čula uživo, a i što nisu zaboravljene pesme sa prvih albuma i što žive
svoja koncertna izvođenja jer zaslužuju (L.S.F. i Club Foot).
Uz razna
zapažanja nije mi promaklo još jedno, a očigledno da je to globalni problem
savremene publike, ne samo naš. Samo srce publike i prvi redovi učestvuju u
koncertu sve vreme, svi dalji redovi i bočne linije su mesta gde se nalaze oni
koji cirkulišu do šankova ili ko zna gde i kuda, i koji su na koncertu da bi
već deo istog proveli u razmeni slika, kačenju istih na instagram i/ili ostale
društvene mreže i koji se uključuju u pesmu tek na refrenu, a taman toliko i
traje njihovo učestvovanje u pesmi i koncertu. Za razliku od naše publike
značajno su kulturniji u smislu da baš neće da ti izbiju bubreg na putu do
šanka, ako žele da prođu pažljivo se kreću, pazeći da nas baš ne odnesu i ne
izgaze, dok je ovo kod nas poprimilo
neke oblike nasilja prema onima koji se nađu na zamišljenoj putanji kretanja
pojedinih.
Moram izdvojiti
i vrlo originalan način pozivanja na bis, uz horsko pevanje publike melodije refrena
L.S.F., kojom su Kasabian završili
zvanični deo koncerta, koje je trajalo bez prekida sve dok se momci nisu
vratili na scenu. Odličan odabir pesme za bis, koji počinju sa Comeback Kid, sa
novog albuma, i odmah dižu atmosferu do usijanja. Naravno da apsolutna euforija
nastaje na završnoj pesmi, njihovom mega hitu Fire (koja je već blago izlizana,
al dobro posluži za završnicu). U drugom delu pesme, na deonici koju peva
gitarista Sergio Pizzorno, spušta publiku u čučanj da bi iz njega skokom prešli
u euforično skakanje do kraja pesme. Zanimljiva zamisao i efektno osmišljeno
kako da i po završetku koncerta ostane delić euforije u svima nama. Sala je ostala ispunjena pozitivnom
energijom, jer se bend ne štedi i sa publikom deli svu svoju energiju i
entuzijazam, a to je ono što ostaje
glavni utisak o samom nastupu, kao i zaista odlična svirka u čemu su već
dokazani majstori. Oni su bend za svaku preporuku, ko ih do sada nije gledao
uživo sledeću priliku ne treba da propusti.
Ivana Ranković
SET LISTA:
1. Ill Ray (The King)
2. Bless This Acid
House
3. Underdog
4. Eez-Eh
5. Shoot the Runner
6. Days Are Forgotten
7. You're in Love With
a Psycho
8. Wasted
9. Club Foot
10. Re‐Wired
11. Treat
12. Empire
13. Stevie
14. L.S.F. (Lost Souls
Forever)
BIS:
15. Comeback Kid
16. Vlad the Impaler
17. Fire
