28 децембар 2015
ADELE, album 25 (2015)
Uz opštu, svetsku pomamu za poslednjim albumom Adele,
morala sam da zadovoljim ličnu znatiželju i preslušam isti. I nije to bilo samo iz puke
radoznalosti, s obzirom da mi se prethodni album (21) dopao, htela sam da čujem
da li je na njegovom tragu urađen i novi. U stvari silno obaranje raznih rekorda
od strane Adele i novog albuma više me zbunilo ali i podiglo granice
očekivanja. Možda ne samo zbog toga, ali od silnog očekivanja nečeg što je
bolje od prethodnog, i ne samo to, već nečeg što će pomeriti granice u svetu
muzike, dobila sam samo prosečan album koji je ispod ovih mojih očekivanja.
 |
| slika preuzeta sa Wikipedia-je |
Na prvo slušanje
sve je zvučalo prilično jednolično, da ako ne obratim pažnju, sve teče kao
jedna ista pesma sa varijacijama u melodiji. Čini se da sve balade liče jedna
na drugu, uz pratnju jednog instrumenta smišljeno se naglašava njeno nesporno
pevačko umeće, ali sam kvalitet pesama nije na nivou prethodnog albuma. Balade karakteriše
isti način građenja pesme, počinju lagano, stidljivo, uz pratnju jednog instrumenta,
pomalo akustično, u jednoj pesmi je to klavir (Love in the dark, All I ask), u nekoj drugoj je to gitara (Million years ago), ona šaputavim glasom
započinje pesmu da bi u refrenu raspustila glas i podigla pevanje za oktavu, a
u narednim strofama sve ponovo spustila do ponavljanja refrena. Sve liči na
oprobani šablon, koji je doneo uspeh.
Uz ovo
zapažanje, izdvojila bih ipak baladu Love
in the dark, jer mi zvuči bolje nego pesma koju je Adele odlučila da izbaci
kao drugih hit When we were young
koja me više podseća na Someone like you
sa prethodnog albuma, pa ne nalazim nikakvu posebnu originalnost u zvuku. U pesmi
Love in the dark lepo je uklopljena
kombinacija klavira i gudačkih instrumenata, vrlo lepe harmonije i prijatne
dinamike.
Pored balada ima
i nekoliko pesama bržeg ritma (I miss
you, Send my love, Water under the bridge, River Lea, Sweetest devotion) od
kojih bih izdvojila Send my love i
definitivno kao najbolju sa albuma izdvajam I
miss you zbog neobično izraženog ritma koji je dominantan u pesmi, u
zanimljivom kontra-ritmu, sa akcentom na udaračke instrumente.
Opšti utisak je
da sve zvuči manje-više jednolično. Na albumu je izražen osećaj melanholije, pa
i upadljivo tugaljiva interpretacija, za razliku od prethodnog albuma koji
odiše nekom čudnom snagom, ovde imam osećaj da se nalazimo na rubu depresije. Na albumu 21 i
laganije pesme imaju izraženu dimaniku,ne liče jedna na drugu, dok mi se ovde,
na albumu 25 čini da sve postaje šablonski odrađeno. Adele se drži oprobanog
recepta za uspeh, pesme o slomljenom srcu, nepreboljenoj ljubavi, uverljivog
pevanja koje odražava istinitost bolne priče same pesme, ali i ponavljanje iste
formule koji donosi uspeh.
I opet, rekordi
koje obara o prodaji albuma i broju karata za najavljenu turneju su dokaz da
kvantitet ne mora nužno da bude dokaz i kvaliteta ovog albuma, od kojeg sam
očekivala mnogo više.
Ivana Ranković
Potpuno se slažem! Adele je izbila u prvi plan zbog nedostatka konkurencije i dobro odrađenog marketinga. Čak ni pevačke sposobnosti nisu uvek zadivljujuće-ima nekih njenih live nastupa koji su ispod proseka.
ОдговориИзбриши