28 септембар 2016
BASTILLE album
Wild world (2016)
Bend Bastille
osnovao je njihov pevač Dan Smith pre šest godina, a prvi zvanični singl kojim
su objavili svoje postojanje je bio Overjoyed 2012.god. Ovaj britanski
indie-pop bend je marta 2013. izdao i prvi album pod nazivom Bad blood, sa kojeg su se izdvojili
hitovi Pompeii, Laura Palmer, Bad blood, The things we lost in the fire, i
pomenuti Overjoyed. Ubrzo su usledile
i nominacije i muzičke nagrade, zatim i zapaženi nastupi na raznim svetskim
festivalima (između ostalih gostovali su na ovogodišnjem Exit-u). Kupili su me
singlom The things we lost in the fire
pa sam pažljivo preslušala prvi album i bila prijatno iznenađena.Svrstala sam
ih u kategoriju bend koji obećava i čiji
rad treba pratiti u budućnosti.
Početkom ovog
meseca pojavio se dugo najavljivani drugi album pod nazivom Wild world. U aprilu su izdali i singl The Current koji najavljuje novi album,
a u junu pojavio se i novi singl Good
grief. U svojim nastupima izvodili su i stvari sa novog albuma, pa su se
pored ove dve pesme mogle čuti i Two
evils, Send them off, Fake it, Blame, pa su te pesme već postale poznate publici i pre
objavljivanja albuma. No, meni je draže da saslušam ceo album pre iznošenja
mišljenja o istom.
Dakle, njihov
drugi album se po stilu ne razlikuje previše od prvog. Utisak je da je bend
izgradio svoj prepoznatljiv stil, međutim sve zvuči previše upeglano i
ujednačeno, pa ne ostavlja neki dublji utisak. Čini mi se da je na prvom bilo
više dinamike a samim tim i pesama koje su prerasle u hitove. Za album Wild world pitam se šta bi moglo biti
sledeći singl, pošto mi se čini da je svejedno šta će izabrati jer ne
primećujem pesmu koja bi mogla ostati hit i potrajati duže od jedne sezone. Isuviše
je sličnih i dobro upeglanih pop stvari od kojih nijedna ne ostaje previše dugo
u ušima, a samim tim nedostaje i pravog uzbuđenja. Na albumu se mogu čuti i
čupanje žica, ključevi, sekvence duvačke sekcije i dijalozi iz filmova.
Od svega što sam
čula ipak bih izdvojila neke pesme. Good
grief koja otvara album je simpatična pop melodija uz tekst koji govori o
smrti i o tome kako je biti tužan. Za ovom sledi i pesma koju su takođe plasirali
kao singl, The current, koja ima
zanimljivu dinamiku i promene ritma. Pesma Glory započinje čupkanjem žica stvarajući
zanimljivu melodiju koja se ponavlja kroz pesmu, uključujući još žičanih
instrumenata pa se izdvaja od ostalih sa albuma. I za kraj, pesma koja jedina
ima dušu i baš zbog toga mislim i da je najbolja na celom albumu, Two evils. Psihodeličnog zvuka, sa
naglaskom na glas, samo pevanje uz retro zvuk gitare koji su dominantni u pesmi,
definitivno je sasvim drugačija od svega na albumu.
Sudeći po ovome
možda bi trebalo više da se prepuste eksperimentisanju, a definitivno im je
potrebno više različitosti i malo agresivnosti kako bi neki budući album ili
nova pesma ostavili dublji i trajniji utisak.
Ivana Ranković
