23 март 2016
JEAN MICHEL JARRE, album ELECTRONICA 1 (2015)
Prošle godine, u
oktobru, Jean Michel Jarre nas je obradovao novim albumom, pod nazivom Electronica 1: The Time machine. Ovo je prvi
deo albuma koji će dobiti i svoj nastavak početkom maja ove godine, a ovih dana
je usledila i najava turneje u sklopu promocije ova dva albuma te smo videli da
se i Beograd po treći put pronašao na mapi gradova koje će JMJ posetiti
(13.11.2016. u Kombank areni). U skladu sa svim ovim dobrim i lepim novostima,
red je da napišem i utiske o albumu Electronica
1.
Prve najave
novog albuma pojavile su se proleća prošle godine, uz saradnju sa francuskim
tehno D.J.-em i producentom Gesaffelstein, kada se pojavila pesma Conquistador, koju smo mogli premijerno čuti
na Soundcloud, urađena je vrlo moderno, melodično i ostavlja snažan utisak već
na prvo slušanje, te je pravi odabir melodije koja najavljuje novi album. Tada
je i sam Jarre izjavio da želi da prikaže retrospektivu elektro zvuka, od
vremena kada je on počinjao pa do današnjih dana, zato ova dva albuma radi uz
učešće mnogih muzičkih imena, a sama zamisao proistekla je iz njegove saradnje sa
David-om Lynch-om još 2011.god. Na ovom albumu uz svaku pesmu uz Jarre-a stoji još
po jedno ime, a među njima i: Gesaffelstein, Moby, Massive attack, Pete
Townshend (The Who), Air, Vince Clark (ex Depeche mode i ex Yazoo), John Carpenter,
Laurie Anderson, pa tako možemo čuti kako zvuči njihov zajednički rad. Uz
najavu Electornica 2 vidimo da će se
ovaj trend saradnje nastaviti, samo sa nekim drugim imenima.
Naslovna pesma
albuma, The time machine, nastala je
u saradnji sa Boys Noize, nemačkim producentom i D.J.-jem elektronske muzike.
Mene sama melodija u pojedinim sekvencama podseća na delove sa albuma Equinoxe, samo modernije. Sličan utisak
imam i kada je u pitanju pesma Stardust
koja me u pojedinim elementima podseća na Oxygene
u savremenoj verziji. U kompoziciji Close
your eyes nepogrešivo se prepoznaje zvuk i uticaj francuskog dua Air, kao i
u melodijama Automatic 1 i 2, gde
čujemo malo dipešovskog zvuka na sintu koji je sjajno uklopljen uz
prepoznatljivog Jarre-a, a sve je jasnije kada vidimo da su ove kompozicije urađene
sa Vince-om Clarke-om. Vrlo prepoznatljiv uticaj Moby-ja prisutan u pesmi Suns have gone, kao i u pesmi Watching you u kojoj se prepoznaje
karakterističan ritam Massive attack.
I naravno, na
moje veliko zadovoljstvo moram istaći Jarre-ovu saradnju sa Carpenter-om, dva
genija i pionira u svojim oblastima. Sa posebnim uživanjem sam preslušala A question of blood, a sigurno iz sasvim
ličnih simpatija prema njima i sentimentalnih razloga, vrlo subjektivno smatram
da je njihova zajednička kompozicija najbolja na albumu. Jednostavno volim
retro zvuk sinta koji se nalazi u Carpenterovoj muzici, uvek prepoznatljiv,
skoro da mu je zaštitni znak, koji nas stalno drži u nekakvom napetom
iščekivanju čak i kada se ne radi o filmu. Savršeno uklopljeno uz melodičnost i
lepršavost zvuka Jarre-ovih klavijatura, deluje i retro, a opet i moderno.
Dakle, sa albuma
Electronica 1 svakako izdvajam The time machine, Conquistador, A question
of blood, Stardust i Automatic 1,2, a i sve ostale vredi preslušati. U iščekivanju
Electronica 2, a kao zadatak pre
najavljenog koncerta, potrebno je dobro utvrditi gradivo sa ovog albuma, koji
je za svaku preporuku.
Ivana Ranković
