30 јануар 2017
METALLICA album Hardwired…to Self-Destruct (2016)
Polovinom novembra Metallica je konačno izbacila novi
album, posle osam godina čekanja od albuma Death
Magnetic. Neke od pesama su pre objavljivanja samog albuma prethodile kao
najave za isti, pa smo kao spotove već čuli i videli pesme Hardwired, Atlas, rise!, Moth
into flame.
foto Wikipedia
Do sada smo već imali prilike da pročitamo da je kao
inspiracija za Moth into flame poslužio film Amy čija je tema Amy Winehouse,
kao i da je pesma Murder One posvećena frontmenu Motörhead-a, Lemmy-ju koji je
preminuo krajem 2015.godine.
Uopšteno govoreći album je odličan. Isplatilo se čekanje,
jer sam konačno bila vrlo prijatno iznenađena onim što sam čula. Čini mi se kao
da su se vratili ranim radovima. Muzika je oslonjena na dobro uklopljene
rifove, odsečne i snažne bubnjeve koji nose pesme, a sve to podržano snažnim
bas linijama.
Ovaj se album sada može naći i kao deluxe izdanje (na 3 cd-a) na kojem se mogu čuti i
obrade: Iron Maiden - Remember tomorrow,
Deep purple - When i blind man cries
i Ronnie Rising Medley, koji je posvećen Ronnie Jamesu Diu, pevaču
Rainbow i Black Sabath, između ostalih u koje je Ronnie bio uključen. Metallica
je time iskazala poštovanje i priznanje onima čija je muzika zaista bitno
uticala na ono u čemu imamo prilike da uživamo, nekada više, a nekada malo
manje, još od 1981 godine. Danas je malo bendova koji tako jasno pokazuju ko su
bili njihovi uzori.
Ovaj album je, po mnogima, povratak korenima, a tu se
upravo i oseća taj neupeglani zvuk početaka i uticaja mnogih. Možda je baš to i
nedostajalo na nekoliko ranijih albuma, ali ne treba to kritikovati, sigurno da
je svaki njihov album praznik i to ne samo za hardcore fanove. Ovaj se album
čekao dugo, pa su možda i očekivanja bila velika, ali ovo zaista zvuči i sveže i
originalno.
Još jedna od originalnosti koja prati ovaj album je da su
urađeni spotovi za sve pesme sa albuma. Ali ono što bih ja izdvojila sa ovog
albuma su definitivno tri pesme. Pre svega Am
I savage? malo sporijeg ritma ali dovoljno upečatljive i snažne kombinacije
sa rifovima. Uz ovu pesmu dodala bih i Now
that we’re dead koju krase fantastični prelazi na bubnjevima koji nose ovu
pesmu. I naravno za kraj, mislim da je najbolja na albumu Moth into flame, kao melodična trash numera. I ne samo zato što se
već dovoljno dugo vrti pa nam je odavno ušla u uši, već zato što mi se čini i najkompletnijom,
isprepletena različitim ritmovima i sjajno uklopljenih različitih melodija, u
čemu su se oni više puta dokazali kao majstori koji umeju da naprave odličnu
stvar iz više segmenata.
Ovaj album je za svaku preporuku i pravo uživanje.
Ivana i Nenad Ranković
