30 јул 2016
RED HOT CHILI PEPPERS album The Getaway (2016)
Pre mesec dana
bend Red Hot Chili Peppers su izdali svoj 11-ti album po redu, pod nazivom The Getaway. Na prvo slušanje primećuje
se različitost stilova u pesmama pa možda čak i najava nekog novog pravca, ali
i pristunost njihovog prepoznatljivog zvuka. Pre svega najveća prednost benda
je oduvek izražen bas uz specifičnost načina sviranja na kakvu smo od Flea već
navikli, u svom pank-fank stilu. Čini se da su se ovim albumom na neki način
vratili svojim korenima , ali ne zvuče naročito žestoko, već je zvuk mekši i
linije pesama i aranžmani su jednostavniji, a ritmovi su tečni i ispravniji.
Naslovna pesma The Getaway ima potencijala da postane
hit kakav je bio By the way, i uz Dark Necessities koja je već objavljena
kao prvi spot sa albuma, ove pesme imaju klasičan i očekivani Peppers zvuk. Goodbye angles ima sjajan prelaz u ritmu
izveden na basu koji i završava ovu pesmu, koji je ujedno i najbolja deonica u
celoj pesmi. Nakon ovih pesama stižemo do onih koje nose nešto drugačiji zvuk,
kao što je to Go Robot koja je urađena
više u pop-fanki ritmu. Zvuči pomalo retro, za mene previše disko, pa je
svakako ne bih izbacila kao drugi singl sa albuma kao što je to bend uradio i
objavio pre neki dan. Mnogo su interesantnije i melodičnije Encore i Feasting on the flowers, koju bih volela da vidim i kao sledeći
singl. Ovu pesmu bih posebno istakla po tome što neodoljivo podseća na kasne
The Beatles-e, melodičnoj gitari koja u pojedinim deonicama ima zvuk gitare iz While my guitar gently weeps.
Novi stil i zvuk
primećujemo i u pesmama The hunter i Dream of a samurai. Ponovo njihov
prepoznatljiv zvuk ide u novom, uzbudljivom smeru, mekšem i melodičnijem. S druge
strane ove dve pesme su pomalo i psihodelične i mračne. The Hunter me neodoljivo podseća na stil i zvuk albuma koji su The Coral izbacili pre dve
godine (The Curse of love). To nije slučaj sa pesmom Dreams of a samurai, koju otvara melodija na basu da bi određenu
žestinu dobila kako se pesma razvija. Uz malo mračne atmosfere i dovoljno
žestine sve je odlično spakovano.
Ovim albumom
Peppersi su nam pokazali da i dalje poseduju kreativnost, a uz ovakvu različitost
stilova svako može pronaći omiljenu pesmu. Zanimljivo je iščekivanje u kojem
pravcu će se dalje razvijati muzički pravac benda na nekim narednim albumima. Da
li su ove promene stilova u pojedinim pesmama bile samo izleti na ovom albumu
ili će ih odvući u nekom novom pravcu?
Ivana Ranković
Zahvaljujem Ankici Ćulić na mogućnosti da ovo izdanje preslušam.
Odlicna recenzija, kao i uvek. Mislim da je Californication bio vrhunac njihove karijere, ali jos traju i to je dobro. Nedostaje nam vise pravih rock bendova.
ОдговориИзбришиOni se bar koprcaju, ne daju se:)Definitivno nam treba više rock bendova.
Избриши